Исхрана спортиста

Од исхране не зависи само здравствено стање, већ и резултати који они постижу током такмичења. Због тога спортисти треба да воде рачуна о квалитету исхране, пре, за време и после тренинга. Неправилна исхрана смањује такмичарске способности и тако лако може доћи до пада имунитета.
Храном се у организам уносе енергија, хранљиве и заштитне супстанце неопходне за раст, развој и регенерацију. Правилна исхрана подразумева равнотежу између онога што нам организам тражи и онога што уносимо храном.

Енергетске потребе су веће код особе која се бави спортом, од особе исте телесне масе, висине и узраста која се не бави спортом. 

Спортисти треба да избегавају намирнице које се тешко варе.

Млеко, млечне производе и воће треба конзумирати у што већим количинама.
За спортисте је јако битно да умерено уносе течност, у зависности од спорта којим се баве. Не би требало пити напитке који у себи садрже кофеин и сличне супстанце.
Оброк после тренинга, треба да буде што лакши за варање (шејк). На тај начин се обнављају сви мишићи. Време за главни оброк је 2-3 сата нако завршетка тренинга, што је јако битно за даљи напредак спортисте.
Витамине треба уносити исхраном, а не кроз лекове.
Трошење калорија:
-скијанје 600
-косарка 600
-трчанје 570
-прескок 550
-пливање 500
-планинарење 500
-тешке гимнастичке вежбе 450
-вожња бициклом 450
-брзо ходање 300